Ова Интернет презнетација је покренута са циљем да поред промоције самог места и МЗ Чуруг омогући и бржу, модернију комуникацију како са грађанима наше месне заједнице тако и са свима другима који су заинтересовани за свакодневна дешавања, као и решавање животних проблема у Чуругу.
         Овде можете пронаћи актуелне информације о раду месне заједнице Чуруг, о дешавањима у нашем месту, а такође и много других занимљивости о њему.
         За оне који нас тек упознају, издвајамо да су у Чуругу рођени Тодор Илић - сликар, Милош Светић - писац, Лазар Пачу - политичар и државник, Јован Туцаков - научник и природњак, Петар Коњовић - композитор. Посебан раритет представља то што је у Чуругу рођено 17 академских сликара...
     
 
Актуелно   Локалне вести   Матичне службе Општина Жабаљ   Систем 48 сати Туристичка понуда    Привреда    Инвестиције   Контакт

 

Актуелно
МЗ Чуруг
Упознајте Чуруг
Привреда
Друштво
Култура
Спорт
Магазин Равница
Контакт

Електронска пошта
Webmail
www.curug.rs


Магазин Равница
Туристичко - пословни информатор Шајкашке
www.ravnica.info

ТЕОДОР ИЛИЋ ЧЕШЉАР

(1746-1793) Сликар

        О његовом животу се мало зна, па и о месту рођења постоје различити подаци. По свему је рођен у Чуругу 1746. године. Зна се да му је тамо мати дошла из Кумана и ту се удала за Чешљара те да је у Чуругу и школу учио. Сликарство је по свој прилици учио код неког домаћег уметника у Новом Саду где је живео око 1769. или у Темишвару где долази око 1770, и када је овај град постао Слободна краљевска варош, добија статус грађанина Темишвара и живи у њему, са прекидима, до краја живота. Његов први познати рад су зидне слике Четири јеванђелиста на звонику цркве у Будиму из 1776. године, коју је радио заједно са сликаром Михаилом Соколовићем. По неким старијим биографима, Чешљар се 1786. године уписао на Сликарску академију у Бечу. Сликао је након тога углавном иконостасе и портрете. Забележено је да је свој први иконостас радио 1789. године за цркву у Мокрину, а годину дана касније иконостас цркве у Великој Кикинди, следеће године у Старој Кањижи, а у Бачком Петровом Селу 1792-93. године, где га је и смрт затекла. Осим тога, не зна се у које је време насликао неколико вредних икона за доњу цркву у Сремским Карловцима, иконостас за цркву у Обрежу, као и иконостас у Ковиљском манастиру, који је страдао у Великој буни 1848. године.
        Као сликар икона Чешљар се исказао изванредним складом боја и колоритом, као и изразитим смислом за компоновање. Ликовни критичари и историчари уметности истицали су да његове иконе мање одишу духом барока него у осталих његових савременика, већ нагињу сликању меким и нежним бојама попут француских мајстора онога времена. По томе
је Чешљар постао сасвим препознатљив.
        Осим икона, сликао
је често и портрете, иако по оцени историчара - сви портрети који се данас приписују Чешљару, нису његово дело. У том погледу присутне су међу критичарима осетне разлике и противречни ставови. Као сигурно његови истичу се: „Портрет Павла Авакумовића потписан и датиран 1789. и „Портрет непознатог свештеника" изложен у Народном музеју у Београду, затим „Портрет Јована Шакабенте" из 1787. године у Музеју у Вршцу, као и неколико портрета црквених великодостојника у Црквеном музеју у Београду. При томе је нарочито вредан пажње „Портрет епископа Јована Шакабенте", изложен у Владичином двору у Новом Саду, који се данас, понекад приписује и познатом сликару Јакову Орфелину, мада се зна да је он ретко сликао портрете. Посебно место у ликовном стваралаштву сликара Чешљара свакако припада композицијама међу којима је чувена „Мучење свете Варваре" коју је радио 1785. године за епископа у унијатској земунској цркви у Великом Варадину. Као посебна вредност овога платна истиче се покушај сликара да у њему изрази прве назнаке француског класицизма у нашем црквеном сликарству онога времена. Од зидних слика и композиција највредније су оне у цркви у Великој Кикинди од којих „Тајна вечера и „Христос слави - по оценама већине историчара уметности - представљају права ремек-дела српског барокног сликарства уопште.
        O
стваралаштву Теодора Илића Чешљара ликовни критичар Миодраг Коларић је написао: „Поред угледа једног од усамљених представника покајног сликарства, обезбедио је себи славу покретача напредних класицистичких схватања у нашем црквеном сликарству XVIII века.

По белешкама из Енциклопедије уметности и књиге
Угледни Срби
у Румунији Љ. Церовића

 

Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар
путем којег можете написати свој коментар.

Додајте свој коментар

Sanacija crkve sv. Vaznesenja Gospodnjeg
Čurug 2009.

Најновије на сајту:

Састави Савета месних заједница у местима жабаљске општине
Епископ Порфирије освештао ново звоно за Световазнесенски храм у Чуругу
Одржан Збор грађана МЗ Чуруг
Збор грађана Чуруга
Активности МЗ Чуруг у отклањању последица актуелних временских непогода
Извештај о раду Месне заједнице Чуруг у 2010. години
Сеоски турнир у малом фудбалу
Омладинска лига „Rowing“
Завршена Чурушка регата 2009.
Традиционална Чурушка регата

Чурушка регата

executed at 0.0237s